Balkanski magarac

Sistematika

carstvo: Animalia tip: Chordata klasa: Mammalia red: Perissodactyla porodica: Equidae rod: Equus podrod: Asinus

Balkanski magarac (Equus asinus asinus) je domaća životinja rasprostranjena u celom svetu. Njen izvorni oblik je afrički magarac (Equus asinus), dok azijski magarac (Equus homionus) nikad nije domisticiran.

Balkanski magarac je autohtona primitivna rasa. Telesna masa odraslih mužja-ka se kreće do 250 kg, a ženki do 200 kg. Visina grebena kod mužjaka u proseku iznosi oko 100 cm,a kod ženki 95 cm. Boja može biti siva,smeđa,tamnosiva i crvenkasto smeđa. U pogledu ishrane je veoma zahtevan, jer se zadovoljava sa malom količinom loše i kabaste hrane, a može da radi veoma dugo. Raspro-stranjena je u planinskim predelima Srbije i Crne gore.

Taksonomska kategorija: rasa
Status: domaća
Poreklo:autohtona domaća rasa
Areal rasprostranjenja: Sremska Mitrovica, Kovilj, Subotica, Dimitrovgrad
In-situ program konzervacije: da
Stepen ugroženosti: ugrožen
Ukupna veličina populacije: 1000 (procena)
Ukupan broj ženskih grla za priplod: 200
Ukupan broj priplodnih muških grla: 20
Populacioni trend: u opadanju
Izvor podataka o veličini populacije: Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede
Pouzdanost raspoloživih podataka: nepouzdani
Težina odraslog mužjaka (prosečno,kg): 250
Težina odrasle ženke (prosečno,kg): 200
Visina grebena odraslog mužjaka (prosečno,kg): 100
Visina grebena odrasle ženke (prosečno,kg): 95
Boja: siva,smeđa,tamnosiva,crvenkastosmeđa
Karakteristične vidljive oznake:
Matičenje i kontrola: republička,regionalne i osnovne selekcijske službe

Obeležja

Za razliku od domaćih konja, kopita magarca prilagođena su kamenoj, neravnoj podlozi. Daju im siguram oslonac, ali nisu pogodna za brzo trčanje. Ipak, magarci svejedno mogu u izuzetnim slučajevima postići brzinu do 50 km/h. magaraci vode poreklo iz suvih područja. To je razlog zašto kopita teško podnose vlažnu klimu Srednje Evrope i sklona su pucanju i stvaranju dubokih pukotina u kopitu gde može doći do truljenja. Dobra i redovna kontrola kopita zato je od životne važnosti za magarce. Boja krzna im je siva ili smeđa do crne, ponekad crvenkasta. Pored toga, magarci mogu biti i šareni. Potpuno beli magarci su veoma retki (ostrvo Asinara pored Sicilije, austrougarski albino ili barokni magarac). Noge su im ponekad zebrasto prugaste, a stomak beo, kao i područja oko očiju i gubice. Većina magaraca ima uspravnu grivu i rep koji se završava velikom kićankom. Uši su im dosta veće nego kod konja.

U zavisnosti od rase, visina u ramenima varira od 90 do 160 cm, a polnu zrelost dostižu između 2 i 2,5 godine. Parenje je moguće tokom cele godine, ali se po pravilu odvija u proleće. Nakon gestacije od 12 do 14 meseci na svet dolazi obićno jedno mladunće, ali se ponekad mogu javiti i blizanci. Period dojenja traje od 6 do 9 meseci. Magarci su po pravilu dugovečniji od konja i mogu biti stari i do 40 godina.

Posebnosti

Pored spoljnih razlika između magaraca i konja, postoji razlika i u osobinama koje nisu vidljive na prvi pogled. U lumbalnom delu imaju 5, a ne 6 pršljenova kao konji. Magarci imaju 31 par hromozoma, dok konji imaju 32 para. Telesna temperatura magaraca je nešto niža, prosečno je ispod 37°C, dok je kod konja između 37,5 i 38,2°C. Vreme gestacije kod magarca je nešto duže nego kod konja i u proseku traje 365 do 370 dana, dok je kod konja 330 dana.

Divlji magarci i podivljali domaći magarci

kao i kod konja i kod magaraca treba razlikovati divlje magarce od podivljalih domaćih magaraca. Ranije je afrički magarac u više podvrsta nastanjivao područja od Severne Afrike sve do Prednje Azije, dok danas još samo nekoliko stotina jedinki živi na severoistoku Afrike (Etiopija, Eritreja, Somalija i Sudan).

Podivljali magarci žive u mnogim područjima sveta. Žive i u područjima koja nastanjuju pravi divlji magarci koja se smatra kritično ugroženim. To daje razlog za brigu da će se ove dve grupe pomešati iuništiti genetsku čistoću divljih magaraca. U unutrašnjosti Australije živi oko 1,5 milion podivljalih domaćih magaraca, na jugozapadu SAD-a ih je oko 6000 koji se tu nazivaju burros (španski magarac). Tu su zaštićeni kao istorijski simbol, ali to rešenje je sporno jer se veruje da zaštita magaraca dovodi do smanjivanja broja američkih muflona zbog međusobne konkurencije za hranom i vodom. Jedna od retkih populacija podivljalih magaraca živi na severu Kipra. Obojeni su tamno smeđe do crnog i često imaju zebrasto prugaste noge. Značajno su veći od drugih tek nedugo podivljalih magaraca.

Domesticiranje

Novija DNK istraživanja potvrđuju ranije teorije o filogenezi magaraca da svi današnji magarci potiču od afričkog magarca. Magarac je domesticiran puno pre konja i bio je prva životinja koji je čovek koristio za nošenje tereta. Već 4000 godina pre nove ere u dolini Nila, u Egiptu, nubijski divlji magarac bio je odomaćen. Ubrzo nakon toga odomaćivanje je nastavljeno i u Mesopotamiji. Već u vreme klasičnog starog veka magarci stižu u Evropu. Etrurci su imali domaćeg magarca koji je do njig stigao verovatno iz Male Azije. U Grčku je stigao 1000 god pre nove nove ere.

Magarci su u početku korišćeni za jahanje i kao teretna životinja. Kasnije su ih zamenili konji koji su dosta snažniji. Nakon toga, magarci se gotovo gube iz starih kultura. Njegovo kasnije korišćenje pre svega za prenos tereta rezultat je njegove veće izdržljivosti. Magarac može izdržati bez vode i hrane mnogo duže nego konj. Severno od Alpa domaći magarac se pojavljuje tek u rimsko vreme.

Pored navedenog, ljudi su domaće magarce koristili i za prehranu, korišćeno je i mleko magarca, kao i njihova koža. U Srednjem veku smatralo se da je koža magarca naročito dobra za dobijanje pergamenta.

Simbolično i mitološko značenje

U basnama i bajkama magarac je tvrdoglava, često i glupa životinja. Tu je i poreklo i danas korištene reči magarac u pogrdnom smislu. U alegoriji o Buridanovom magarcu, magarac umire od gladi, jer se ispred dva jednako dobra stoga sena nije mogao odlučiti iz kojeg bi jeo.

U područjima Severne Afrike i Mesopotamije magarci su bili poštovani kao božanstva.

Istorijski osvrt

U novije vreme zaboravljeno, u drvena vremena korišćeno, magareće mleko polako pronalazi svoj put. Sudeći po Konstantinu Jirečeku i njegovoj Istoriji Srba kao i po Hodoskom zborniku iz XIV veka i po Fisiologiji iz XV veka magareće mleko se od davnina koristilo na ovim prostorima. Korišćeno je kao lek za stare rane.
Stari narodi su magareće mleko visoko cenili. Poznato je da se egipatska kraljica Kleopatra kupala u njemi da bi očuvala lepotu svoje kože, a korišćeno je i kao jedna vrsta dezinfekcionog sredstva. Grci su ga smatrali odličnim lekom, a Rimljani luksuznim pićem. Hipokrat ga je preporučivao za razne vrste bolesti, kao i za trovanja i rane. On je zabeležio i recept za jedan od prvih tretmana protiv akni i rosace-e. Pored ostalih sastojaka osnovu je činilo magareće mleko. Ta mešavina  se zatim držala na suncu nekoliko dana. Dobijena mikstura je predstavljala prirodni ovlaživač i tretman za crvenilo kože i akne. Mnogo vekova kasnije ovaj tretman je medicinski potvrđen. U 19. i na pocetku 20-og veka mnogi su ga koristili kao lek. U isto vreme, posebno u Parizu osnovano je mnogo prodavnica magarećeg mleka gde su žene iz viših slojeva mogle da kupuju ovo dragoceno piće. Kasnije su se te prodavnice pretvorile u prodavnice mleka za bebe za one majke koje nisu mogle da doje. Bolnica "Hospital des Enfants Assistes" je dugi niz godina držala magarce upravo za ovu namenu.

Savremene analize

Magareće mleko ima revitalizujuće dejstvo na ceo organizam. Veoma je efikasno u otklanjanju problema na koži, kao i za jačanje imunosistema, za oporavak i protiv hroničnog umora. Njegovi sastojci su izuzetno korisni za sportiste, trudnice, bebe i astmatičare. Magareće mleko regeneriše crevnu floru. Ono je nalik majčinom mleku i zbog toga ga ljudski organizam jako dobro vari.

Iako sadrži upola manje masti od kravljeg, ono sadrži znatnu količinu hranljivih sastojakai bogato je vitaminima C, B i D12. Izuzetno je bogato imunoglobulinima koji ga čine savršenim pićem za prevenciju i borbu protiv virusnih i bakterioloških agresora koji se najčešće javljaju zimi: prehlade, bronhitis, itd.

Magareće mleko se pije bez potrebe za pasterizacijom, jer nasuprot kravljem magareće mleko ne sadrži nikakve bakterije, belje je i lakše od kravljeg i sadrži niži procenat masti. Magareće mleko sadrži samo 0,6gr masti u 100gr svežeg mleka, što je znatno manje u odnosu na 3,7gr koliko prosečno sadrži kravlje mleko. Sadržaj proteina je ono što čini značajnu razliku u odnosu na kravlje mleko. Prosečan sadržaj proteina je 1,72gr i karakteriše ga malo učešće kazeina.

Činjenica da je magareće mleko toliko slično ljudskom, veoma je značajna, jer svojim sastavom ne izaziva nikakve alergije za razliku od kravljeg koje kod 4% novorođenih beba izaziva alergije, koje se najčešće prevazilaze tek u dobi od 3 godine.

Magareće mleko takođe sadži 60 puta više vitamina C nego kravlje i budući da ima vitamina A, D i E i da je bogat izvor kalcijuma i fosfora može se tretirati kao nutricionistički zlatni rudnik. Ovo mleko takođe sadrži imunoglobulin - protein koji deluje kao antitelo i ojačava imunosistem.

Magareće mleko sadrži veliku količinu enzima koje ga definiše kao odličan antibiotik.

Magareće mleko je posebno dobro za sledeće kategorije:

• decu koja su alergična na proteine koji se javljaju kod tradicionalnih vrsta mleka (koza, krava, itd.)
• decu uopšte, jer pojačava rast
• starije osobe sa problemom osteoporoze
• brzi oporavak
• one koji se hrane zdravo i prirodno

Omega 3, Omega 6

Za magareće mleko frakcija lipida predstavlja visok nivo esencijalnih masnih kiselina. Masne kiseline su kvalifikovane kao esencijalne zato što ih organizam proizvodi u malim količinima, ako je uopšte u stanju da ih proizvede, pa se zato potrebna količina mora obezbediti iz svakodnevne ishrane u obliku odgovarajuće zamene.

Linoleic (omega 6) i linolenic (omega 3)  su prisutne u znatnoj meri (8,15% i 6,32%) od ukupnih masnih kiselina. Prisustvo poluzasićenih masnih kiselina čini magareće mleko superiornim u odnosu na kravlje (samo 2,9% ukupnih masnih kiselina) čini ga sličnijim majčinom mleku (11,3% od ukupnih masnih kiselina).

Esencijalne masne kiseline imaju veoma velik uticaj na razvoj mozga i retine. Omega 3 igraju glavnu ulogu u zaštiti srca, pošto učestvuju u korekciji rada kardiovaskularnog sistema, pomažu u borbi protiv tromboze, regulišu srčani ritam i pospešuje prevenciju srčanih problema. Neke skorašnje studije bi mogle pokazati da su masne kiseline dobre i u borbi protiv uzročnika Alchajmerove bolesti, kao i nekih vrsta kancera. Omega 6 su veoma bitne za kozmetiku.

Pored nezasićenih masnih kiselina magareće mleko sadrži i velik broj vitamina:

• Vitamin A - bitan za obnavljanje ćelijske membrane, omogućava koži da se regeneriše, a istovremeno smanjuje efekte starenja kože
• Vitamin B2 - čiji nedostatak može dovesti do ozleda kože i sluzokože, tako d anjegovo prisustvo u mleku kroz biološku aktivnost može znatno da poboljša otpornost
• Vitamin C ima antioksidacionu ulogu i veoma je tražen u kozmetici; usporava proces starenja i ubrzava mehanizme ozdravljenja
• Vitamin E je poznat kao esencijalni i antioksidativni jer usporava starenje kože i obezbeđuje stabilnost ćelijske strukture.

Mineralne soli u magarećem mleku omogućavaju koži da bude čista. Oslobađaju kožu mrtvih ćelija i tako ostavljaju prostor ćelijama koje žive na površini kože. Mleko takođe uslovljava rast ćelija. ono sadrži znatnu količinu lipida koji obezbeđuju ishranjenost kože. Esencijalne masne kiseline kao što su omega 6 pomažu koži d abolje upije vitamine. Omogućavaju koži da postane elastična i obezbeđuju prevenciju za bolesti kože poput ekcema i psorijaze.

Izvodi iz štampe o magarećem mleku

magareće mleko je pozdravljeno kao tajna dugog života porodice iz Ekvadora. Ali da li ima ikakve naučne podrške u tome za mleko za koje se tvrdi da je najsličnije ljudskom? Dugovečnost najstarije žene na svetu Marije Ester de Kapovila iz Ekvadora je dočekana oberučke od strane nutricionista. Marija de Kapovila je umrla u 116. godini. Oliver Deniz iz jedne belgijske farme magaraca je rekao da je bio iznenađen tim priznanjem. Gospodin Deniz ima najproduktivniju evropsku mlekaru magarećeg mleka koja daje 2000-3000 litara mleka svake godine. Polovina proizvodnje odlazi u izradu kozmetičkih preparata. Ostataj se odlazi na konzumaciju, bez potrebe za pasterizacijom. nema potrebe, kaže Deniz, nasuprot kravljem magareće mleko ne sadrži nikakve bakterije. Gospodin Deniz ga je opisao kao belje i lakše od kravljeg, sa nižim procentom masti.

izvod iz:
Science & Nutrition
1. Septembar 2006.

Magareće mleko

Magareće mleko su stari narodi visoko cenili. Grci su ga smatrali odličnim lekom, a Rimljani luksuznim pićem. Hipokrat ga je preporučivao za mnoge bolesti, naročito trovanja i rane. Ono ima revitalizujuće dejstvo na ceo organizam. Veoma je efikasno protiv problema kože, za jačanje imuno sistema, za oporavak i protiv hroničnog umora. Magareće mleko je po sastavu najsličnije majčinom. Ova činjenica ima značaja za mnoge ljude, posebno novorođenčad, budući da ne izaziva alergije za razliku od kravljeg. Takodje sadrži šezdeset puta više vitamina C nego kravlje i budući da ima vitamina A,D I E i da je bogat izvor kalcijuma i fosfora čini ga zaista nutricionistickim zlatnim rudnikom. Mleko, takođe sadrži imunoglobulin, protein koji ojačava imuni sistem i čini ga savršenim picem za prevenciju borbe protiv virusnih i bakterioloških agresora. Preporučuje se pacijentima pod hemoterapijom,kod plućnih bolesti,asme,bronhitisa i suvog kašlja. Jača imuni sistem

Sapun od magarećeg mleka

Visok sadržaj magarećeg mleka i kvalitetna biljna ulja omogućuju koži dobru snabdevenost masnim kiselinama, vitaminima A, E I F. Zahvaljujući takvom sastavu sapun od magarećeg mleka je odličan za kožu i i prirodni je zatezač

Krema za lice od magarećeg mleka

Sadrži nezasićene masne kiseline, vitamin A - bitan za obnjavljanje ćelijske membrane, omogućava koži da se regeneriše, istovremeno smanjujući efekte starenja kože; vitamin B2, vitamin C ima antioksidacionu ulogu i ubrzava mehanizme ozdravljenja, vitamin E je antioksidant koji usporava starenje kože i obezbedjuje stabilnost ćelijske strukture; mineralne soli iz magarećeg mleka omogućavaju koži da bude čista oslobadjajući kožu od mrtvih ćelija, a znatna količina lipida omogućuje dobru ishranjenost kože. Esencijalne masne kiseline kao što su omega 6 pomažu koži da upija vitamine omogucavajuci joj da postane elastična i obezbedjuje prevenciju za bolesti kože kao što su ekcem i psorijaza

Liker od magarećeg mleka

Liker od magarećeg mleka je proizvod napravljen od magarećeg mleka, alkohola, šećera i aromatičnih biljaka, izuzetnog aromatičnog ukusa na magareće mleko koje do sada nije korišćeno za spravljanje likera.

Kobasica od magarećeg mesa

Kobasica je izrađena od kvalitetnog magarećeg mesa koje je čist mišić, dok se masnoća od magarca ne koristi. Masnoća se dodaje od najkvalitetnije leđne slanine, od mangulice čime se kvalitet proizvoda znatno povećava. Uz kvalitetnu slaninu,ljutu papriku,so i biber ovo je izuzetno kvalitetan proizvod napravljen na tradicionalan način.

Cenovnik

	Cenovnik proizvoda od magarećeg mesa i mleka	Cena
	Mleko - sirovo, zamrznuto	40€ - 1l
	Krema za lice	25€ - 70gr
	Sapun od magarećeg mleka	5€ - 100gr
	Liker od magarećeg mleka	10€ - 100ml
	Kobasica od magarećeg mesa	15€ - 1kg

 

Poručite proizvode:

	Vaše ime i prezime* :
	Kontakt telefon :
	E-mail* :
	Poruka* :
			Polja obeležena * su bavezna