Zasavica - vizitorski centar Zasavica - čamci Zasavica - priroda Zasavica - ptica Zasavica - ptica Zasavica - vizitorski centar Zasavica - vizitorski centar
Pogled na Zasavicu s Vizitorskog centra
Pogled na čamce s Vizitorskog centra
Priroda Zasavice
Ptica na Zasavici
Ptica na Zasavici
Zasavica - pogled na Vizitorski centar
Zasavica - pogled na Vizitorski centar

Gljive

Gljive su dugo vremena bile smatrane biljkama, da bi se po savremnim klasifikacijama svrstale u posebno carstvo Mycota– gljiva. Ono što gljive razlikuje od ostalih carstava je specifična ćelijska struktura –hife koje povezivanjem daju miceliju. Za razliku od biljne ćelije ćelijski zid gljiva izgrađuje hitin sastojak ćelijskih struktura insekata), i prisustvo melanina koji je karakteri-stičan za životinjske ćelije.

Istraživanja gljiva na Zasavici su do 2005. godine vršena sporadično i jedini podaci do tada nalaze se u dve publikacije (Zbornika radova Monografija Zasavica 2001–grupe autora: Matavulj et.al. i Vodić kroz živi svet Zasavice, autora: Stanković,M. 2006) i tu je opisano oko 30-ak vrsta. Od 2006 god. uspostavlja se monitoring istraživanja gljiva u Rezervatu (Cvijanović i Stanković) da bi sa 2007 godinom broj determinisanih vrsta iznosio 152 vrste a spisak je objaveljen u zborniku radava Naučnog skupa Zasavica 2007. Nakon opsežnog letnjeg istraživanja tokom 2008 godine broj determinisanih vrsta sada iznosi 250 vrsta gljiva.

Interesanto je pomenuti da na teritoriji rezervata rastu sledeće jestive vrste:Auricula auricularia judae – judino uho, Agaricus silvaticus – šumarica, A. campestris – poljski šampinjon, A. abruptibulbus -požutica, Agrocybe aegerita -jablanovača,Leucoagaricus leucothies – turkinja, Macrolepiota procera – sunčanica, M. rhachodes – kuštrava sunčanica, Armillaria tabescens – puza, niz vrganja iz rodova Boletus, Xerocomus, Leccinum i Gyropurus, Cantharellus cibarius – lisičarka, Lenunus tigrinus – tigrovača, Lentoporus sulfureus – šumsko pile, Polyporus squamosum – škipavac, Marasmius oreades – vilin klinčić, Flammulina velutipes– panjevčica, Pleurotus ostretus – bukovača, Coprinus commatus –velika đubretara,Lycoperdon gyganreum –velika puhara,smrčcki roda Morchella, Calocybe gambosa – đurđevača, Lactarius delicosus – rujnica, L.piperens – paprenjača, Rusula virescens – golubača i druge.

Uprkos jestivosti pomenutih vrsta treba biti oprezan jer neke od pomenutih npr C. commatus ukoliko se konzumira sa alkoholom može izazvati trovanje. Takođe prevelika unesena količina gljiva pogotovo kod osoba koje ne jedu često gljive može izazvati trovanje ili da jednostavno neka vrsta ne prija određenim osobama usled prevelike osetljivosti stomaka (kao i specifične biohemijske reakcije u organizmu).

Neozbiljmo bi bilo i pomisliti da na teretoriji Rezervata ne rastu i otrovnice, ali ima ih malo. Neke od njih su dovoljne da izazovu i vrlo ozbiljna trovanja pa i smrtni ishod (Amanita faloides – zelena pupavka, A. panterina-panterovka, Inocybe atreroza – cepača) ili manje ozbiljnih probavnih smetnji (roda Scleroderma-krompirača). Nijedno trovanje nije bezazleno, tako da treba biti izuzetno obazriv sa branjem pečuraka pogotovo ukoliko ste amater! Otrovnice koje takođe rastu na tereitoriji rezerveta i izazivaju lakše oblike trovanja su Psylocibe fascicularis – sumporača, Omphalotus olearius– zavodnica, Agaricus xantoderma – otrovni šampinjon, Amanita virna – bela pupavka, Plutes salicinus, Lyophillum conatum – bela strštenica, Panaeolus sphinctinus – zvinoliki smetlištar i druge

Naravno da je najveći broj nejestivih saprofita, tj gljiva koje su oko nas i kao sve ostale razlažu organsku masu pa ukoliko razlažu na još živom drveću onda se označavaju i parazitima. Mnogi autori kažu da su najlepše ujedno i najotrovnije gljive; ukoliko bi pričali o Amanitama (preslicama ili pupavkama) ili Gyromitra (hrčcima). Neke od zaista lepih gljiva a rastu na teritoriji rezervata su: Sarcoscypha coccinea -crveni pehar, koralke iz roda Ramaria i vrsta Calvulina coraloides, sitne gljive rodova Marasmilleus i Marasmius, đavolji prsti (Xylaria polymorfa i X longipes), zvezdače (Geastrum nanum i G. fibrilatus),tikvasta puhara (Lycoperdon perlatum), crvena vlažnica (Hygrocybe coccinea), kotarica (Cyantus striatus), neki Coprinus-i koji pri propadanju na čudne načine uvijaju šešire dok se pretvaraju u mastilo.Tu su i trobojke – ćureći rep(Tremetes sp ili Heterobasidium annosum),grmovi žečijeg žbuna(Grifola fondosa), kao i lekovitu hrastovu sjajnicu (Ganodermu lucidum).

Zakoni u Srbiji koji se odnose na zaštitu gljiva odnose se na promet i količinu branja gljiva prema Naredbi o kontroli sakupljanja i prometa divljih biljaka i životinja. Prema Biodiverzitetu Jugoslavije (1995) spisak izdvojenih makromiceta od međunarodnog značaja broji 73 vrste. Od toga na teritoriji rezervata je pronađeno 8 (10) vrsta i to: Cortinarius orellanus, Geastrum nanum, Hericium clathroides, Inotus hispidus, Omphlalotus olearius, Grifola frondosa, Ramaria rormosa i Boletus sp.. Zasigurno se zna da na teritoriji Rezervata raste Boletus aureus, ali zbog starosti i stanja pojedinih uzoraka sumlja se na prisustvo B. regius i B. appendiculatus.

Sve gljive izuzev B. regius i Geastrum nanum, po IUCN kategorišu se u C klasu ugroženosti, što znači da je – vrsta rasprostranjena na širokom prostoru ali rasute, nepovezane populacije, ponegde je nestala – srednji nivo zaštite.

Vrsta G. nanum kategoriše se u B klasu ugroženostivrsta koja je ugrožena na velikom prostranstvu, evidentirano je postojano opadanje brojnosti , u nekim zemljama iščezla vrsta, potrebna zaštita visokog intenziteta.

Vrsta B. regius se kategorišeA klasu ugroženostivrsta kod koje brojnost populacija rapidno propada na velikom prostranstvu, u mnogim zemljama iščezla vrsta, potrebna zaštita najvećeg intenziteta.

Tekst i fotografije
Mahajlo Stanković i Marko Cvijanović

Be Sociable, Share!